Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за 2009

Umorne oči

Umorne oči Što gledaju prazninu Prošaranu poljupcima prošlosti Oslikanu sreću u vitrini Što podseća na ono što je moglo biti Lutaju Dok gledaju surovu stvarnost Gde god pogled može da se pruži Tražeći mesto Gde umorna ljubav da nađe svoj počinak  uz osmeh i sigurnost onoga cemu se rodila

Kocnica

Danas sam povukao  kočnicu za slučaj opasnosti I dok mi je život naglo usporavao Mrlje sa strana počele su da dobijaju oblike i imena Pokazali su mi se neki ljudi  Koji su mahali i mahali već davno da stanem Da taj put ne vodi nikuda I da je provalija iza fatamorgane
Trebaće mi neko vreme  i sa kočnicom za opasnost da usporim Ali fatamorgana sirene sto me je zvala na hridi Nestala je na neodređeno vreme  što cu ja racionalno zvati zauvek I neko vreme uživati u usporavanju dok sve ne-stane
Pripremati novo vozilo bolje definisati plan puta I modernizovati auto pilota učiniti ga  Otpornim na sirene i fatamorgane
A zauzvrat onima koji su mahali da usporim Ukrcaću one sto zele samnom Ostale Uputiću u sve što ja znam a oni ne I život će sa stanice krenuti dalje  treptanje zvezda postaće opet podnošljivo za pogled kroz njih u pravcu novih vremena prostora i sopstvene duše

Ognjiste

Dok sam te izbacivao iz sebe
Kroz svaku poru moga tela
U koju si se uvukla
Dok sam krv pustao iz vena
Kojima si tekla godinama
I suzama te utapao u bolu

Cekajuci prazninu da donese mir
U oslobadjajucem naletu pozude
Skocio sam u more
Od nasih suza tvoje krvi i moga znoja
I upijao svaki preziveli delic tebe
Trazeci nacin da kroz sebe ponovo rodim
Srecnu tebe
Ociscenu od nas
Zbog njih kojima suze ne zelimo

Dok sam to radio
I dalje sam lagao
Potkradao i varao
I tebe i sebe
I njega i nju
A najvise njih

I konacno shvatio
Da
Decu ne donose rode
A ni ne odnose ih po potrebi
Rode se brinu o rodama
A ljudi o deci i ponekim zivotinjama

Pa sada sedim na obali tog crvenkastog mora
I trazim po nebu
Zvezdu sto put pokazuje
Od obale mora do
kuce sa ognjistem
zenom, decom
I ponekom zivotinjom
Sto cekaju da dodje neko
Ko ce samo njih da voli

Sinoc

Sinoć sam se zabavljao
Ubijajući ljubav
Seckajući svaku uobličenu celinu
Na delove koji ništa ne znače
A onda i njih izvrtao ruglu
Da osiguram da niko trag ne pronađe
U stvarima što pričaju o meni

O zadatim kompleksima
Lažnoga morala
Iznuđenoj ljubavi
I strahu od napuštanja
O svakoj stvari koja može da zaboli
I otkrije istinu o meni

Dok u noći nemirnim snovima posteljinu gužvam
Sanjajući nemoć koja dolazi
I gušeci se gledajući ljubav kako odlazi
Pitam se dokle će nesigurnost
Biti gospodar a ljubav samo rob snova

O kojima pišem dok gledam kako se moj scenario
u sopstvenoj režiji pretvorio u nešto negledljivo
a ljude i one druge kojima sam se okružio
ostavio zatečene u sopstvenim ulogama lošeg aranžmana

Obično veče

Obično veče
Pomalo sveže
Taman za šetnju
U prošlosti bliske

Da vidim zašto se vreme
Proteže kao ljubav
Koja večna lebdi u prostoru
Onog što smo zvali srećom

Onom što sam je presekao
Uzduž i popreko
Zarad pira nad nečemu
Što se gradi godinama

A ljubav se ne dobija u jednom danu

Krv suze i znoj

Krv suze i znoj

Dok sam te izbacivao iz sebe
Kroz svaku poru moga tela
U koju si se uvukla
Dok sam krv pustao iz vena
Kojima si tekla godinama
I suzama te utapao u bolu

Cekajuci prazninu da donese mir
U oslobadjajucem naletu pozude
Skocio sam u more
Od nasih suza tvoje krvi i moga znoja
I upijao svaki preziveli delic tebe
Trazeci nacin da kroz sebe ponovo rodim
Srecnu tebe
Ociscenu od nas
Zbog njih kojima suze ne zelimo

Dok sam to radio
I dalje sam lagao
Potkradao i varao
I tebe i sebe
I njega i nju
A najvise njih

I konacno shvatio
Da
Decu ne donose rode
A ni ne odnose ih po potrebi
Rode se brinu o rodama
A ljudi o deci i ponekim zivotinjama

Pa sada sedim na obali tog crvenkastog mora
I trazim po nebu
Zvezdu sto put pokazuje
Od obale mora do
kuce sa ognjistem
zenom, decom
I ponekom zivotinjom
Sto cekaju da dodje neko
Ko ce samo njih da voli

2-jka, 4ka ili 5 posle sve je sve-jedno

Da jesam
Oduvek
hteo sam ono sto nisam
Imao sam ono sto jesam
Trazio sam ono sto imam
I davao samo ono sto nemam
A
Utehu pronalazio u tugi
Sto sam je u sreci pronalazio
Dok sam ljubav prolaznicima
Delio

I lagao samo sebe
Jer varanje sam nasledio
A osloboditi se nasledja proslosti
Jednako je tesko
Koliko naci utehu u istini
u kojoj zivis

Tako da zivot i ono sto on nosi
Samo je trag proslosti
Onoga sto je vec bilo
A nama dato da se ponovo desi

I dok sam bezao u divljinu
Gledajuci to za sobom
Trazio sam samo tebe
Jer zivot jeste jedan
I tebe je vredan

San ruze na kamenu

Sanjala je ruza
zemlju snova
dok joj je koren
tragao za trunkom vode


Na kamenu
sanjala je ruza
suncem obasjano nebo
dok je rasla u senci stene


Ni vode ni svetla
samo miris noci sto je vecno okruzuje
Odlucla je ruza da prihvati sudbinu
i postane crna na kamenu

Upila je miris noci i
podarila ga onom
koji ju je pronasao na kamenu
u senci stene
tamo gde obicno ruze ne rastu



















zec 13.01.2008












7 sati pre





















jedne veceri

jedne veceri
pisao sam veselu pesmu
na  mestu gde se jednog
jutra  tuzna pesma rodila
i shvatio da
pesma zivi
na usnama onog ko je cita
u srcu onog ko je razume
u dusi onog ko je zeli
pa  podarih
svima koji pesmu vole
obicnu pesmu
odu ljubavi
srecnih ljudi
sto vrednosti mere delima
ljubav osecajima
bogatstvo srecom
ciste duse
i bistrog pogleda
u dve reci
rece pesma
i zagli se recima
volim te
ti me voli
na svoj nacin
ja te volim
na svoj nacin


dok sam muzao muzu

dok sam muzao muzu

slucajno prosuh kantu

i sad dok gledam prosute

sve inspiracije sto mi je dala

shvatih da muza nije samo muza

vec da je i zena koji me je naucila

da se nad prosutim stvarima

neplace

pa shvatih  da sam prosuo njene suze

sto se sada podom kotrljaju

trazeci kome da se daju

pa sam supljom rukom poceo da ih skupljam

ali samo vece blato napravih

i u ocaju pogledah muzu



tada konacno shvatio sam

da joj je duga kosa samo lanac bila

sto ju je drzala zarobljenom da inspiraciju daje

i ugledah je srecnu kako niz planinu trci

prema potoku sto u dolini tece









Kada...

kada odustanes
okreni se,
sagledaj istinu u sebi,
i dosledno je pogledaj

sagledaj proslost
u trenucima ocaja
i ne napustaj sebe
vec
pronadji smisao u tugi


rastavi ljubicasto
da nebo bude plavo
a srce cisto

iskrenost,
jedino ona  spaja
i cini da se one tanke raskidive veze
na koje ljubav oslanja veru
opet u zagrljaj se vežu,
ostanu glatke i ponovo drže


a zivot i sve ono sto on nosi
postane smislen
a ljubav pobedi
moru ljubavi, i pusti veru nazad u srce

vreme,
relativno jeste
ali hrabre da prati mora
ljubav,
nesebicna jeste
ali zasluziti se mora 

google

Danas chatovasmo ja i Google
mora se priznati logicno
svako na svoj nacin
ja njemu o zivotu on meni o logici
mora se priznati zivahno
i tako zeleci da se posedujemo
sklopismo pakt
ja necu pitati
on nece odgovarati
bar za sada

Kada je sretneš

Kada je sretneš,
 u očima prepoznas
iskonski trag zavodničkog zla
 jedne nesreće
koja u raspadu svoje ideje
besomučno živi laž svoga života
 u skrivanju istine što  sedi  na vrhu planine
 kotrljajuci kamenčiće po ravnim padinama 
 što tu planinu sačiniše


Na nju postavi
otelotvorenje svoga zla
da sedi i nemušto uz nju gleda
daljinu do koje neće doći
zaokupi pažnju rukama
što joj sa čela rastu
sve skloni sa svog vidika
i ponovo u daljini potraži
malo nade na horizontu
a daj joj još jedan deo sebe
da kupiš tren u kome ćeš  u miru
naći mesto gde ćes moći
vidati svoje rane


A u snu koji dođe
iskupi sebe priznanjem
koliko čovek u tebi je slab
i iskreno reci osobi koja te voli
koliko ti je drago zbog toga
a srce predaj onome ko zna
šta sa njime činiti




01.05.2007 22:00

Dugo vremena trazio sam

Dugo vremena trazio samcrveni dragulj ljubavi koji donosi istinu i pronasao ga ispod praha svih onih sto su ga pre mene trazili
I znao sam da ce kada ga dam zeni koja sija i on zasijati punim sjajem te zene zajedno sa sjajem svih onih koji su pre mene trazili istinu u ljubavi pretvarajuci svoju mastu u stvarnost sveta punog ljubaviI konacno usudih se da ga dam zeni  za koju sam zeleo da zasvetli jer sam u svojoj masti zamislio da ce moj odabir biti pravii od bleska ostadoh slep  i u prahu se pridruzih pepelu svih onih pre mene koji su ga bili pronasli
zec 08.08.2008

Lezeci na pesku

Lezeci na pesku
Posmatrajuci plimu kako dolazi
Shvatio sam da  mozda zato sto
Tvoja plima upravo odlazi
smo mi na drugim obalama okeana
A dolazeca plima
Ovoga puta me preplavi dovoljno
Da me odvoji od peska i sunca
I razbudi hladnom vodom
Na putu ka tebi
Pa da ovaj put stignem
Na vreme kada  dolazi  tebi
I ukotvim se na tvojoj obali
u hladu palmi
Sa blistavim morem, oazama peska i glatkim belim stenama
I napravim kolibu od pruca i oganj od kamenja
i svako vece zahvaljujem zvezdi u dzepu
Koja mi je osvetlela put kuci
i dovela da zivim u blizini tebe

Pa sada sedeci na obali
gledajuci kako plima odlazi
zapitah se gledajuci kucu iza sebe u kojoj vise nisi
da li je ovoga puta ta ista plima odnela tebe
opet daleko od mene
i lezeci na pesku...

Posveceno svima onima koji su se mimoisli u zivotu


25.10.2008

Miris

Dok me je miris izluđivao
terajući me da u prostoru tražim odakle
tragajući i njušeći svaku ženu
tražeći izvor na putu 
predajući se svima i gubeći time svaki put deo sebe



u san sam sebi došao
da si kažem da treba da spavam
mirno i sa sobom  i tada sam ga našao onaj miris prve žene prve dame mog života 
one koja je ostavila trag  miris žene  pod mojom kožom  da se okrećem dok ne shvatim  da je ljubav u meni odavno i da ne tražim ono sto sam davno našao samo da prihvatim da je strast  deo života  a ljubav nosi večnost u sebi