Umorne oči

Umorne oči

Što gledaju prazninu

Prošaranu poljupcima prošlosti

Oslikanu sreću u vitrini

Što podseća na ono što je moglo biti

Lutaju

Dok gledaju surovu stvarnost

Gde god pogled može da se pruži

Tražeći mesto

Gde umorna ljubav da nađe svoj počinak 

uz osmeh

i sigurnost onoga cemu se rodila

Kocnica

Danas sam povukao  kočnicu za slučaj opasnosti

I dok mi je život naglo usporavao

Mrlje sa strana počele su da dobijaju oblike i imena

Pokazali su mi se neki ljudi 

Koji su mahali i mahali već davno da stanem

Da taj put ne vodi nikuda

I da je provalija iza fatamorgane

Trebaće mi neko vreme 

i sa kočnicom za opasnost da usporim

Ali fatamorgana sirene sto me je zvala na hridi

Nestala je na neodređeno vreme

 što cu ja racionalno zvati zauvek

I neko vreme uživati u usporavanju dok sve ne-stane

Pripremati novo vozilo

bolje definisati plan puta

I modernizovati auto pilota

učiniti ga 

Otpornim na sirene i fatamorgane

A zauzvrat onima koji su mahali da usporim

Ukrcaću one sto zele samnom

Ostale

Uputiću u sve što ja znam a oni ne

I život će sa stanice krenuti dalje 

treptanje zvezda postaće opet podnošljivo

za pogled kroz njih u pravcu novih vremena

prostora i sopstvene duše

Ognjiste

Dok sam te izbacivao iz sebe
Kroz svaku poru moga tela
U koju si se uvukla
Dok sam krv pustao iz vena
Kojima si tekla godinama
I suzama te utapao u bolu

Cekajuci prazninu da donese mir
U oslobadjajucem naletu pozude
Skocio sam u more
Od nasih suza tvoje krvi i moga znoja
I upijao svaki preziveli delic tebe
Trazeci nacin da kroz sebe ponovo rodim
Srecnu tebe
Ociscenu od nas
Zbog njih kojima suze ne zelimo

Dok sam to radio
I dalje sam lagao
Potkradao i varao
I tebe i sebe
I njega i nju
A najvise njih

I konacno shvatio
Da
Decu ne donose rode
A ni ne odnose ih po potrebi
Rode se brinu o rodama
A ljudi o deci i ponekim zivotinjama

Pa sada sedim na obali tog crvenkastog mora
I trazim po nebu
Zvezdu sto put pokazuje
Od obale mora do
kuce sa ognjistem
zenom, decom
I ponekom zivotinjom
Sto cekaju da dodje neko
Ko ce samo njih da voli

Sinoc

Sinoć sam se zabavljao
Ubijajući ljubav
Seckajući svaku uobličenu celinu
Na delove koji ništa ne znače
A onda i njih izvrtao ruglu
Da osiguram da niko trag ne pronađe
U stvarima što pričaju o meni

O zadatim kompleksima
Lažnoga morala
Iznuđenoj ljubavi
I strahu od napuštanja
O svakoj stvari koja može da zaboli
I otkrije istinu o meni

Dok u noći nemirnim snovima posteljinu gužvam
Sanjajući nemoć koja dolazi
I gušeci se gledajući ljubav kako odlazi
Pitam se dokle će nesigurnost
Biti gospodar a ljubav samo rob snova

O kojima pišem dok gledam kako se moj scenario
u sopstvenoj režiji pretvorio u nešto negledljivo
a ljude i one druge kojima sam se okružio
ostavio zatečene u sopstvenim ulogama lošeg aranžmana

Obično veče

Obično veče
Pomalo sveže
Taman za šetnju
U prošlosti bliske

Da vidim zašto se vreme
Proteže kao ljubav
Koja večna lebdi u prostoru
Onog što smo zvali srećom

Onom što sam je presekao
Uzduž i popreko
Zarad pira nad nečemu
Što se gradi godinama

A ljubav se ne dobija u jednom danu

Krv suze i znoj

Krv suze i znoj

Dok sam te izbacivao iz sebe
Kroz svaku poru moga tela
U koju si se uvukla
Dok sam krv pustao iz vena
Kojima si tekla godinama
I suzama te utapao u bolu

Cekajuci prazninu da donese mir
U oslobadjajucem naletu pozude
Skocio sam u more
Od nasih suza tvoje krvi i moga znoja
I upijao svaki preziveli delic tebe
Trazeci nacin da kroz sebe ponovo rodim
Srecnu tebe
Ociscenu od nas
Zbog njih kojima suze ne zelimo

Dok sam to radio
I dalje sam lagao
Potkradao i varao
I tebe i sebe
I njega i nju
A najvise njih

I konacno shvatio
Da
Decu ne donose rode
A ni ne odnose ih po potrebi
Rode se brinu o rodama
A ljudi o deci i ponekim zivotinjama

Pa sada sedim na obali tog crvenkastog mora
I trazim po nebu
Zvezdu sto put pokazuje
Od obale mora do
kuce sa ognjistem
zenom, decom
I ponekom zivotinjom
Sto cekaju da dodje neko
Ko ce samo njih da voli

2-jka, 4ka ili 5 posle sve je sve-jedno

Da jesam
Oduvek
hteo sam ono sto nisam
Imao sam ono sto jesam
Trazio sam ono sto imam
I davao samo ono sto nemam
A
Utehu pronalazio u tugi
Sto sam je u sreci pronalazio
Dok sam ljubav prolaznicima
Delio

I lagao samo sebe
Jer varanje sam nasledio
A osloboditi se nasledja proslosti
Jednako je tesko
Koliko naci utehu u istini
u kojoj zivis

Tako da zivot i ono sto on nosi
Samo je trag proslosti
Onoga sto je vec bilo
A nama dato da se ponovo desi

I dok sam bezao u divljinu
Gledajuci to za sobom
Trazio sam samo tebe
Jer zivot jeste jedan
I tebe je vredan

San ruze na kamenu

Sanjala je ruza
zemlju snova
dok joj je koren
tragao za trunkom vode


Na kamenu
sanjala je ruza
suncem obasjano nebo
dok je rasla u senci stene


Ni vode ni svetla
samo miris noci sto je vecno okruzuje
Odlucla je ruza da prihvati sudbinu
i postane crna na kamenu

Upila je miris noci i
podarila ga onom
koji ju je pronasao na kamenu
u senci stene
tamo gde obicno ruze ne rastu



















zec 13.01.2008












7 sati pre

jedne veceri

jedne veceri
pisao sam veselu pesmu
na  mestu gde se jednog
jutra  tuzna pesma rodila
i shvatio da

pesma zivi
na usnama onog ko je cita
u srcu onog ko je razume
u dusi onog ko je zeli

pa  podarih
svima koji pesmu vole
obicnu pesmu
odu ljubavi

srecnih ljudi
sto vrednosti mere delima
ljubav osecajima
bogatstvo srecom
ciste duse
i bistrog pogleda

u dve reci
rece pesma
i zagli se recima

volim te
ti me voli
na svoj nacin
ja te volim
na svoj nacin

 

dok sam muzao muzu

dok sam muzao muzu

Kada...

kada odustanes
okreni se,
sagledaj istinu u sebi,
i dosledno je pogledaj

sagledaj proslost
u trenucima ocaja
i ne napustaj sebe
vec
pronadji smisao u tugi

rastavi ljubicasto
da nebo bude plavo
a srce cisto

iskrenost,
jedino ona  spaja
i cini da se one tanke raskidive veze
na koje ljubav oslanja veru
opet u zagrljaj se vežu,
ostanu glatke i ponovo drže

a zivot i sve ono sto on nosi
postane smislen

a ljubav pobedi

moru ljubavi, i pusti veru nazad u srce

vreme,
relativno jeste
ali hrabre da prati mora

ljubav,

nesebicna jeste

ali zasluziti se mora 

google

Danas chatovasmo ja i Google
mora se priznati logicno
svako na svoj nacin
ja njemu o zivotu on meni o logici
mora se priznati zivahno
i tako zeleci da se posedujemo
sklopismo pakt
ja necu pitati
on nece odgovarati
bar za sada

Kada je sretneš

Kada je sretneš,

 u očima prepoznas

iskonski trag zavodničkog zla

 jedne nesreće

koja u raspadu svoje ideje

besomučno živi laž svoga života

 u skrivanju istine što  sedi  na vrhu planine

 kotrljajuci kamenčiće po ravnim padinama 

 što tu planinu sačiniše

 

 

Na nju postavi

otelotvorenje svoga zla

da sedi i nemušto uz nju gleda

daljinu do koje neće doći

zaokupi pažnju rukama

što joj sa čela rastu

sve skloni sa svog vidika

i ponovo u daljini potraži

malo nade na horizontu

a daj joj još jedan deo sebe

da kupiš tren u kome ćeš  u miru

naći mesto gde ćes moći

vidati svoje rane

 

 

A u snu koji dođe

iskupi sebe priznanjem

koliko čovek u tebi je slab

i iskreno reci osobi koja te voli

koliko ti je drago zbog toga

a srce predaj onome ko zna

šta sa njime činiti

 

 

 

 

01.05.2007 22:00

 

Dugo vremena trazio sam

Dugo vremena trazio sam

crveni dragulj ljubavi

 koji donosi istinu i pronasao ga

 ispod praha svih onih sto su ga pre mene trazili

I znao sam da ce kada ga dam zeni

 koja sija

 i on zasijati punim sjajem te zene

 zajedno sa sjajem svih onih koji su pre mene 

trazili istinu u ljubavi

 pretvarajuci svoju mastu u stvarnost sveta punog ljubavi

I konacno usudih se da ga dam zeni 

za koju sam zeleo da zasvetli

 jer sam u svojoj masti 

zamislio da ce moj odabir biti pravi

i od bleska ostadoh slep  i u prahu se pridruzih 

pepelu svih onih pre mene

koji su ga bili pronasli

zec 08.08.2008

 

Lezeci na pesku

Lezeci na pesku
Posmatrajuci plimu kako dolazi
Shvatio sam da  mozda zato sto
Tvoja plima upravo odlazi
smo mi na drugim obalama okeana
A dolazeca plima
Ovoga puta me preplavi dovoljno
Da me odvoji od peska i sunca
I razbudi hladnom vodom
Na putu ka tebi
Pa da ovaj put stignem
Na vreme kada  dolazi  tebi
I ukotvim se na tvojoj obali
u hladu palmi
Sa blistavim morem, oazama peska i glatkim belim stenama
I napravim kolibu od pruca i oganj od kamenja
i svako vece zahvaljujem zvezdi u dzepu
Koja mi je osvetlela put kuci
i dovela da zivim u blizini tebe
 
Pa sada sedeci na obali
gledajuci kako plima odlazi
zapitah se gledajuci kucu iza sebe u kojoj vise nisi
da li je ovoga puta ta ista plima odnela tebe
opet daleko od mene
i lezeci na pesku...
 
Posveceno svima onima koji su se mimoisli u zivotu
 
 
25.10.2008
 

Miris

Dok me je miris izluđivao

terajući me da u prostoru tražim odakle

tragajući i njušeći svaku ženu

tražeći izvor na putu 

predajući se svima

i gubeći time svaki put deo sebe

u san sam sebi došao

da si kažem da treba da spavam

mirno i sa sobom 

i tada sam ga našao

onaj miris prve žene

prve dame mog života 

one koja je ostavila trag 

miris žene 

pod mojom kožom 

da se okrećem dok ne shvatim 

da je ljubav u meni odavno

i da ne tražim ono sto sam davno našao

samo da prihvatim da je strast 

deo života 

a ljubav nosi večnost u sebi