Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за јануар 11, 2008
Prokleto ponosnoZalupih vrata nogomA zvuk kljuca koji neko drugi okreceRastrezni mi ponosDonese strahAli brava je vec bila zakljucanaI ugledavsi vrata na drugom krajuPomislih koliko vremena ce proci Pre nego sto i ta zalupimA sve ono Sto je trebalo da naucimSvelo se na pomisaoDa na putu do tih vrata Nabavim i kalauzI nastavih da vezbamda udarac nogomManje boli meneDa lakse podnosim tudji bolI pustih da srce pokrije Jos jedan sloj kamene prasineA da tamo gde se jos crveniBrzo sipam kiselinuDa istopim i sprzimSvaki osecaj sto hoce napoljePa sa ledenim pogledom u buducnostKroz maglu pripitog jutraPetom udaram po podu Dok grabim napred ka onomKoji me od uvek ceka i smeje seZlurado podizuci kandzuDa na svodu lupi jos jednu recku