retrospektiva

Trazeci rec za tebe
u pustosi svojih emocija
prodjoh
i pored cveta sto nebu se pruza
i pokraj talasa sto dolinu plavi
i pokraj brega sto ga reka roni
da na horizontu vidim
senku ljusture
sto pod zvezdama prasinu skuplja

Zvezdanog skupljaca
smrznutog na vrhu planine
sto ga sakrih od sebe davno
i spoznajuci sebe
na kolenima mu se vratih
da ga moilim da oprostim sebi

muza

dok sam muzao muzu
slucajno prosuh kantu
i sad dok gledam prosute
sve inspiracije sto mi je dala
shvatih da muza nije samo muza
vec da je i zena koji me je naucila
da se nad prosutim stvarima
neplace
pa shvatih da sam prosuo njene suze
sto se sada podom kotrljaju
trazeci kome da se daju
pa sam supljom rukom poceo da ih skupljam
ali samo vece blato napravih
i u ocaju pogledah muzu

tada konacno shvatio sam
da joj je duga kosa samo lanac bila
sto ju je drzala zarobljenom da inspiraciju daje
i ugledah je srecnu kako niz planinu trci
prema potoku sto u dolini tece
bistrom potoku nezamucene vode

min.

kad minuti postanu sati
u dugoj noci, cekajuci
dok te sumnja svojim bicem mazi
stignes oprostiti, zamrzeti sebe
nju, pa opet sebei dati nebrojeno puno obecanja
da ti noci vise nikada nece tako duge biti,
a duboko u srcu se nadas da ce jutro promeniti
nejednaki zivot na granici bespuca
izmedju krajnosti u sutonu zbivanja
pred snom opet podelih nadu
sa nejednakim stvorom sto ruke zemlji pruza
trazeci svetlo na drugoj strani