San ruze na kamenu

Sanjala je ruza
zemlju snova
dok joj je koren
tragao za trunkom vode


Na kamenu
sanjala je ruza
suncem obasjano nebo
dok je rasla u senci stene


Ni vode ni svetla
samo miris noci sto je vecno okruzuje
Odlucla je ruza da prihvati sudbinu
i postane crna na kamenu

Upila je miris noci i
podarila ga onom
koji ju je pronasao na kamenu
u senci stene
tamo gde obicno ruze ne rastu



















zec 13.01.2008












7 sati pre

jedne veceri

jedne veceri
pisao sam veselu pesmu
na  mestu gde se jednog
jutra  tuzna pesma rodila
i shvatio da

pesma zivi
na usnama onog ko je cita
u srcu onog ko je razume
u dusi onog ko je zeli

pa  podarih
svima koji pesmu vole
obicnu pesmu
odu ljubavi

srecnih ljudi
sto vrednosti mere delima
ljubav osecajima
bogatstvo srecom
ciste duse
i bistrog pogleda

u dve reci
rece pesma
i zagli se recima

volim te
ti me voli
na svoj nacin
ja te volim
na svoj nacin

 

dok sam muzao muzu

dok sam muzao muzu

Kada...

kada odustanes
okreni se,
sagledaj istinu u sebi,
i dosledno je pogledaj

sagledaj proslost
u trenucima ocaja
i ne napustaj sebe
vec
pronadji smisao u tugi

rastavi ljubicasto
da nebo bude plavo
a srce cisto

iskrenost,
jedino ona  spaja
i cini da se one tanke raskidive veze
na koje ljubav oslanja veru
opet u zagrljaj se vežu,
ostanu glatke i ponovo drže

a zivot i sve ono sto on nosi
postane smislen

a ljubav pobedi

moru ljubavi, i pusti veru nazad u srce

vreme,
relativno jeste
ali hrabre da prati mora

ljubav,

nesebicna jeste

ali zasluziti se mora 

google

Danas chatovasmo ja i Google
mora se priznati logicno
svako na svoj nacin
ja njemu o zivotu on meni o logici
mora se priznati zivahno
i tako zeleci da se posedujemo
sklopismo pakt
ja necu pitati
on nece odgovarati
bar za sada