Svaki put kada sam je ubio
Svaki bol što sam joj pričinio
rađao je novi
tumor ljubavi
Što nekada godinama je rastao
A sada u trenu se stvori
Sastavljena ljubav od ožiljaka prošlosti
Nikome sem bola donela nije
Ni sreću ni mir
Samo jos veću patnju i želju
Da opet po ko zna koji put
Poželis da je nema
Tokom svađe sa bogovima koje si za istu ljubav molio
Opet osetiš trenutak kada je ubijaš
Dok ti se sećanje u agoniji odmotava pred ocima
Shvatiš da su život i ljubav
Jednako
Jadni i bedni usamljeni
Taman kada pomisliš da znas kako dalje
Da su oni ožiljci samo ružni tragovi prošlosti
Ona se pojavi i izraste kao
Gušterov rep što će rasti
Dokle god života u gušteru ima
