Пређи на главни садржај

Постови

Pretpostavka

Kada su me pozvali ništa nisam očekivao ni pretpostavljao. U današnje vreme verovatnoća da će pretpostavka biti tačna jednaka je pokušaju pronalaska matematičke formule u uzročno-posledičnom toku univerzuma. Ušao sam u meni poznato pozorište bez predrasuda, pretpostavki i očekivanja. Udobno sam se smestio, znao sam iz iskustva najbolje mesto za objektivno sagledavanje. Bez obzira da li ću imati priliku da gledam remek delo ili nečiji histerični pokušaj prezentacije kompleksa i frustracija, uvek sam polazio od prazne stranice papira na kojem će se u narednih par sati rečima, koje unapred ne želim niti mogu znati, oslikati realan opis onoga što će se odigrati a koje su svi zajedno, od pomoćnog radnika do reditelja, svojim radom i verom stvorili.
 Pogledao sam okolo koga je još privukla minimalna količina informacija kojima je bila praćena pozivnica. Već sam bio navikao na bombastične najave i predpremijerne recenzije poluumetnika. Danas se sve nesigurne samoprozvane umetničke ind…
Недавни постови

LJUDI SU ZLI

JA SAM ČOVEK
ROĐEN DA VOLIM
SPREMAN DA UBIJAM
ISTRENIRAN DA MUČIM
OBUČEN DA IZBEGAVAM LJUBAV

HIRURG OSEĆAJA, DOKTOR ZABLUDE
EMOTIVNO POGREŠAN
SA DODATIM KOMPLEKSIMA
PRONAĐEN NA ULICI
PUN NEDEFINISANE OSVETE

SA PUNO RAZUMA
UOBLIČENOG U LOGIKU
POGREŠNE IDEJE
NEDEFINISANE PERCEPCIJE

OSAKAĆENOG TALENTA
POLUMETNIK POSRNULNOG SVETA
SA OPTIMISTIČNIM POGLEDOM U SUTRA

A,
KO SI TI
HOĆU DA TE ZNAM
DA SHVATIM ZAŠTO VOLIM
ZAŠTO IMAM SEĆANJA NA TEBE
ZBOG ČEGA SAM SREĆNO SJEBAN
I ŠTA JE TO U TEBI ŠTO ME TERA DA LJUBIM ZEMLJU KOJOM HODAŠ

Gušterov rep

Svaki put kada sam je ubio Svaki bol što sam joj pričinio rađao je novi  tumor ljubavi Što nekada godinama je rastao A sada u trenu se stvori
Sastavljena ljubav od ožiljaka prošlosti Nikome sem bola donela nije Ni sreću ni mir Samo jos veću patnju i želju
Da opet po ko zna koji put Poželis da je nema  Tokom svađe sa bogovima koje si za istu ljubav molio Opet osetiš trenutak kada je ubijaš
Dok ti se sećanje u agoniji odmotava pred ocima Shvatiš da su život i ljubav Jednako Jadni i bedni usamljeni
Taman kada pomisliš da znas kako dalje   Da su oni ožiljci samo ružni tragovi prošlosti Ona se pojavi i izraste kao Gušterov rep što će rasti Dokle god života u gušteru ima

Pustinja

na sivom sanduku u pustinji jedan čovek sa cvetom u rukama prema nebu sedi nepomičan dok vetar pada pada na ramena pada prašina iz svemira nebo se navlači jednoliko ogrtač mu leprša u večeri danima kroz vekove on sedi ćuti po njemu pada prah sveta koji se raspao nepomičan u daljini danima on sedi sa cvetom prati jednu zvezdu koja je pala sasušen mrtva ljuštura između neba i zemlje

Zmajevi i princeze

Moje boje su iz mraka Moja ljubav je iz pakla Svaki osećaj je nategnut do kraja Dok ja volim svoga zmaja
I želim princezu Što živi u kuli od dvorca Onu što čeka princa Da zmaja ubije i iseče
Da je spasi i poljubi I na konju odnese Dok ja krišom Želim joj sreću
I od suze i malo blata Napravih lutku bez alata U torbu ću joj dok beži staviti Figuru što princezu ljulja U kolevci dok kao beba spava
I poželeti joj sreću  Iako je više nikada videti neću
Da je princ od onih pravih Što zarad ljubavi ubija zmaja A princeze voli i neguje...




Glupaco

sve to što sam uradio sve to sam i želeo sve to me je činilo
da budem to što jesam
stisnutih zuba izmislio sam sebi jednostavnu sreću par stranica ljubavi nekoliko prijatelja i još poneku sitnicu
i sve to sam  pronašao u sebi time što sam sebe prodao unapred 
i sebe i sopstvene ideje zaboravljajući da sve to dolazi samo onima

koji umeju sebe čuvati od svoga Ja

i uvek dođe ljudima koji stoje iza svoje ideje a menjaju je zarad deljenja
I dok gledam kako se  jednostavna sreća skuplja  ljubavne stranice blede a prijatelji venu
podelio sam sitnice što su preostale posrnulim ljudima koji su sve  izgubili i seo da sačekam vetar da me odnese zvezdanom skupljaču 
da mu pravim društvo pod svodom dok gledam  cvet u njegovoj senci osušeni cvet što je lepotu sačuvao  tamo gde lepota prva umire da naučim  srcem da oprostim i sebi i drugima a da se delima iskupim i da se konačno sebi dopadnem  onakav kakav jesam

Ideja

Ja živim od tuđe ideje
Dok umetnost na slamčicu sišem
Gledajući pornografiju svoga života
Bez srama i stida
Kada naiđem na osobu sličnog morala
Koja ume da menja stvari i da daje sebe zauzvrat
Noge odmaram na lepim otiračima
Koje gazim ne bi li iz njih lepotu iscedio
pa je po sebi namazao
Talente uzimam bez traga da su ikad postojali
jer i sećanja na njih pokradem
Svakom kapi svoga semena što po drugom biću prospem
ostavim deo sebe da pazi i javi
ako se nešto na sprženoj zemlji rodi

I tragam za užitkom ljubavi o kome slušam da šapuće
iznutra onaj čovek što sam nekada bio
dok sam ljubav u srcu imao

A sada tamnu zvezdu hrani
i snagu joj daje nemoć koju osetim
Kada strah izbije na pore
onoga ko me prepozna,
Pa dok paralisan stoji pričam mu koliko ga volimRužno mljackam nad svakim zalogajem
pronalazeći užitak u bolu dok se spremam
seme da izbacim u nepoznato
Izvuci me iznutra
ja ću ti pokazati kako da zver ubijemo
da opet mogu da ljubim zemlju kojom hodaš
i da ponovo mogu samo jednu da volim...