Kada je sretneš,
u očima prepoznas
iskonski trag zavodničkog zla
jedne nesreće
koja u raspadu svoje ideje
besomučno živi laž svoga života
u skrivanju istine što sedi na vrhu planine
kotrljajuci kamenčiće po ravnim padinama
što tu planinu sačiniše
Na nju postavi
otelotvorenje svoga zla
da sedi i nemušto uz nju gleda
daljinu do koje neće doći
zaokupi pažnju rukama
što joj sa čela rastu
sve skloni sa svog vidika
i ponovo u daljini potraži
malo nade na horizontu
a daj joj još jedan deo sebe
da kupiš tren u kome ćeš u miru
naći mesto gde ćes moći
vidati svoje rane
A u snu koji dođe
iskupi sebe priznanjem
koliko čovek u tebi je slab
i iskreno reci osobi koja te voli
koliko ti je drago zbog toga
a srce predaj onome ko zna
šta sa njime činiti
01.05.2007 22:00
