Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за 2008
Osećanja nisu imaginaran pojam, ona fizički postoje, samo su nevidljiva razumom. A razumno voleti je bezumno tako da ljubav jeste odgovornost, osećanja moraš da rađaš i deliš, a to je težak i pipav posao. Kao duvači stakla koji dahom stvaraju oblik a željom uobličavaju i utiskuju osećanja u kristale stakla, moje emocije stalno odlaze u spoljni svet kao mehuri od sapuna, traju kratko ali donose lepotu duge koja se krije u svetlu sunčanog dana... pa makar i na sekundu....eto tako sam raspoložen... zamerili su mi bliski ljudi da sam zadnjih dana 
asocijalan na internetu... pa da probam da malo popravim stvari...
Prokleto ponosnoZalupih vrata nogomA zvuk kljuca koji neko drugi okreceRastrezni mi ponosDonese strahAli brava je vec bila zakljucanaI ugledavsi vrata na drugom krajuPomislih koliko vremena ce proci Pre nego sto i ta zalupimA sve ono Sto je trebalo da naucimSvelo se na pomisaoDa na putu do tih vrata Nabavim i kalauzI nastavih da vezbamda udarac nogomManje boli meneDa lakse podnosim tudji bolI pustih da srce pokrije Jos jedan sloj kamene prasineA da tamo gde se jos crveniBrzo sipam kiselinuDa istopim i sprzimSvaki osecaj sto hoce napoljePa sa ledenim pogledom u buducnostKroz maglu pripitog jutraPetom udaram po podu Dok grabim napred ka onomKoji me od uvek ceka i smeje seZlurado podizuci kandzuDa na svodu lupi jos jednu recku