Osećanja nisu imaginaran pojam, ona fizički postoje, samo su nevidljiva razumom. A razumno voleti je bezumno tako da ljubav jeste odgovornost, osećanja moraš da rađaš i deliš, a to je težak i pipav posao. Kao duvači stakla koji dahom stvaraju oblik a željom uobličavaju i utiskuju osećanja u kristale stakla, moje emocije stalno odlaze u spoljni svet kao mehuri od sapuna, traju kratko ali donose lepotu duge koja se krije u svetlu sunčanog dana... pa makar i na sekundu....eto tako sam raspoložen... zamerili su mi bliski ljudi da sam zadnjih dana 
asocijalan na internetu... pa da probam da malo popravim stvari...

Prokleto ponosno

Zalupih vrata nogom

A zvuk kljuca koji neko drugi okrece

Rastrezni mi ponos

Donese strah

Ali brava je vec bila zakljucana

I ugledavsi vrata na drugom kraju

Pomislih koliko vremena ce proci

Pre nego sto i ta zalupim

A sve ono

Sto je trebalo da naucim

Svelo se na pomisao

Da na putu do tih vrata

Nabavim i kalauz

I nastavih da vezbam

da udarac nogom

Manje boli mene

Da lakse podnosim tudji bol

I pustih da srce pokrije

Jos jedan sloj kamene prasine

A da tamo gde se jos crveni

Brzo sipam kiselinu

Da istopim i sprzim

Svaki osecaj sto hoce napolje

Pa sa ledenim pogledom u buducnost

Kroz maglu pripitog jutra

Petom udaram po podu

Dok grabim napred ka onom

Koji me od uvek ceka i smeje se

Zlurado podizuci kandzu

Da na svodu lupi jos jednu recku