Zmajevi i princeze

Moje boje su iz mraka

Moja ljubav je iz pakla

Svaki osećaj je nategnut do kraja

Dok ja volim svoga zmaja

I želim princezu

Što živi u kuli od dvorca

Onu što čeka princa

Da zmaja ubije i iseče

Da je spasi i poljubi

I na konju odnese

Dok ja krišom

Želim joj sreću

I od suze i malo blata

Napravih lutku bez alata

U torbu ću joj dok beži staviti

Figuru što princezu ljulja

U kolevci dok kao beba spava

I poželeti joj sreću 

Iako je više nikada videti neću

Da je princ od onih pravih

Što zarad ljubavi ubija zmaja

A princeze voli i neguje...

Ideja

Ja živim od tuđe ideje
Dok umetnost na slamčicu sišem
Gledajući pornografiju svoga života
Bez srama i stida
Kada naiđem na osobu sličnog morala
Koja ume da menja stvari i da daje sebe zauzvrat
Noge odmaram na lepim otiračima
Koje gazim ne bi li iz njih lepotu iscedio
pa je po sebi namazao
Talente uzimam bez traga da su ikad postojali
jer i sećanja na njih pokradem
Svakom kapi svoga semena što po drugom biću prospem
ostavim deo sebe da pazi i javi
ako se nešto na sprženoj zemlji rodi

I tragam za užitkom ljubavi o kome slušam da šapuće
iznutra onaj čovek što sam nekada bio
dok sam ljubav u srcu imao

A sada tamnu zvezdu hrani
i snagu joj daje nemoć koju osetim
Kada strah izbije na pore
onoga ko me prepozna,
Pa dok paralisan stoji pričam mu koliko ga volim

Ružno mljackam nad svakim zalogajem
pronalazeći užitak u bolu dok se spremam
seme da izbacim u nepoznato
Izvuci me iznutra
ja ću ti pokazati kako da zver ubijemo
da opet mogu da ljubim zemlju kojom hodaš
i da ponovo mogu samo jednu da volim...

Demon i ljubav

Danas sam sahranio svoga demona

umornog starog i poraženog

posedeo na mestu gde sam

poslednji put se družio sa njime

gledao tragove spaljene zemlje 

tamo gde smo igrali naše igre

I u onaj kutak duše

gde je svoj život proživeo

presadio sam drvo 

koje ga je ubilo

Drvo što sam ga ljubavlju hranio

a suzama zalivao

dok se demon plodovima njegovim sladio

mljackajući i podrigivajući

smejući se mojoj želji

da mi drvo ljubav rodi

Pa od veličine sebe nije primetio

da je drvo mene prihvatilo

a demona otrovalo

plodovima što ih je nezrele kidao

Jer za ljubav zrelost moras dostići