Danas sam sahranio svoga demona
umornog starog i poraženog
posedeo na mestu gde sam
poslednji put se družio sa njime
gledao tragove spaljene zemlje
tamo gde smo igrali naše igre
I u onaj kutak duše
gde je svoj život proživeo
presadio sam drvo
koje ga je ubilo
Drvo što sam ga ljubavlju hranio
a suzama zalivao
dok se demon plodovima njegovim sladio
mljackajući i podrigivajući
smejući se mojoj želji
da mi drvo ljubav rodi
Pa od veličine sebe nije primetio
da je drvo mene prihvatilo
a demona otrovalo
plodovima što ih je nezrele kidao
Jer za ljubav zrelost moras dostići
