Пређи на главни садржај

Ideja

Ja živim od tuđe ideje
Dok umetnost na slamčicu sišem
Gledajući pornografiju svoga života
Bez srama i stida
Kada naiđem na osobu sličnog morala
Koja ume da menja stvari i da daje sebe zauzvrat
Noge odmaram na lepim otiračima
Koje gazim ne bi li iz njih lepotu iscedio
pa je po sebi namazao
Talente uzimam bez traga da su ikad postojali
jer i sećanja na njih pokradem
Svakom kapi svoga semena što po drugom biću prospem
ostavim deo sebe da pazi i javi
ako se nešto na sprženoj zemlji rodi

I tragam za užitkom ljubavi o kome slušam da šapuće
iznutra onaj čovek što sam nekada bio
dok sam ljubav u srcu imao

A sada tamnu zvezdu hrani
i snagu joj daje nemoć koju osetim
Kada strah izbije na pore
onoga ko me prepozna,
Pa dok paralisan stoji pričam mu koliko ga volim
Ružno mljackam nad svakim zalogajem
pronalazeći užitak u bolu dok se spremam
seme da izbacim u nepoznato
Izvuci me iznutra
ja ću ti pokazati kako da zver ubijemo
da opet mogu da ljubim zemlju kojom hodaš
i da ponovo mogu samo jednu da volim...


Популарни постови са овог блога

Pretpostavka

Kada su me pozvali ništa nisam očekivao ni pretpostavljao. U današnje vreme verovatnoća da će pretpostavka biti tačna jednaka je pokušaju pronalaska matematičke formule u uzročno-posledičnom toku univerzuma. Ušao sam u meni poznato pozorište bez predrasuda, pretpostavki i očekivanja. Udobno sam se smestio, znao sam iz iskustva najbolje mesto za objektivno sagledavanje. Bez obzira da li ću imati priliku da gledam remek delo ili nečiji histerični pokušaj prezentacije kompleksa i frustracija, uvek sam polazio od prazne stranice papira na kojem će se u narednih par sati rečima, koje unapred ne želim niti mogu znati, oslikati realan opis onoga što će se odigrati a koje su svi zajedno, od pomoćnog radnika do reditelja, svojim radom i verom stvorili.
 Pogledao sam okolo koga je još privukla minimalna količina informacija kojima je bila praćena pozivnica. Već sam bio navikao na bombastične najave i predpremijerne recenzije poluumetnika. Danas se sve nesigurne samoprozvane umetničke ind…

LJUDI SU ZLI

JA SAM ČOVEK
ROĐEN DA VOLIM
SPREMAN DA UBIJAM
ISTRENIRAN DA MUČIM
OBUČEN DA IZBEGAVAM LJUBAV

HIRURG OSEĆAJA, DOKTOR ZABLUDE
EMOTIVNO POGREŠAN
SA DODATIM KOMPLEKSIMA
PRONAĐEN NA ULICI
PUN NEDEFINISANE OSVETE

SA PUNO RAZUMA
UOBLIČENOG U LOGIKU
POGREŠNE IDEJE
NEDEFINISANE PERCEPCIJE

OSAKAĆENOG TALENTA
POLUMETNIK POSRNULNOG SVETA
SA OPTIMISTIČNIM POGLEDOM U SUTRA

A,
KO SI TI
HOĆU DA TE ZNAM
DA SHVATIM ZAŠTO VOLIM
ZAŠTO IMAM SEĆANJA NA TEBE
ZBOG ČEGA SAM SREĆNO SJEBAN
I ŠTA JE TO U TEBI ŠTO ME TERA DA LJUBIM ZEMLJU KOJOM HODAŠ

Bekstvo

Opet su me uhvatili! Bekstvo nije dugo trajalo... Tako obično biva kada nisi spreman za beg.
Moja tri drugara uvek su tu.
Prvi. Nesiguran. Traži pažnju. Emotivan. Sakriva se iza druge dvojice. Podstrekuje ih iza njihovih leđa. Bez Drugog može da bude od pomoći.
Drugi. Zao. Podmukao. Samoživ. Lišen empatije. Seksualno agresivan.
Treći. Hladan. Proračunat. Zaključanih emocija. Sposoban da predvidi i preživi. U slučaju potrebe čak sposoban za sopstveno mišljenje.

Stvoreni da me privedu, uhode, tužakaju i prate... nepotkupljivi a podložni lošim uticajima... sebični u čoporu...  naučeno podmukli... spremni da savladaju i kontrolišu obest, a skloni  guranju u istu. Trenirano zli, žive od mojeg jada. Takmiče se sa mnom izlažući me svakom prilikom mojim slabostima i podržavajuci  se u tome. Sve to zbog želje da budu voljeni, poštovani i cenjeni, onako kako Ja to jesam. A stvarnost je drugačija i stalno bežim u nju... Sedeći u jednoj od stvarnosti, zaglupljen i smrznut na određeno vreme, pisao  sa…