Kada su me pozvali ništa nisam očekivao ni pretpostavljao. U današnje vreme verovatnoća da će pretpostavka biti tačna jednaka je pokušaju pronalaska matematičke formule u uzročno-posledičnom toku univerzuma. Ušao sam u meni poznato pozorište bez predrasuda, pretpostavki i očekivanja. Udobno sam se smestio, znao sam iz iskustva najbolje mesto za objektivno sagledavanje. Bez obzira da li ću imati priliku da gledam remek delo ili nečiji histerični pokušaj prezentacije kompleksa i frustracija, uvek sam polazio od prazne stranice papira na kojem će se u narednih par sati rečima, koje unapred ne želim niti mogu znati, oslikati realan opis onoga što će se odigrati a koje su svi zajedno, od pomoćnog radnika do reditelja, svojim radom i verom stvorili.
Pogledao sam okolo koga je još privukla minimalna količina informacija kojima je bila praćena pozivnica. Već sam bio navikao na bombastične najave i predpremijerne recenzije poluumetnika. Danas se sve nesigurne samoprozvane umetničke individue, skrivene iza reči duša i sloboda, samougradjuju u beskrajne pokušaje svojih generalizovanih klonova tokom potrage za konačnim ostvarivanjem unikatne umetničke forme, iznova kopirajući iste ideje. Isplivavanja pojedinaca iz te opšte jednolične sive mase jako su retka. Kolektivno se podržavajući, osakaćeni strahom i oduzetom verom, uplašeni od same ideje da se otrgnu jednoličnosti, tonu sve dublje u muljave vode mediokritetskog podržavanja koje održava tu simbiozu i čini zatvoreni krug u kome se svakodnevno rađa i umire, mutirana slobodom alternativne etikete, kvazi-umetnost. Umetnosti, onoj pravoj, koja dolazi iz čistog srca i stvorena je unikatnom vizijom jedinstvene ličnosti a materijalizovana je kroz talenat u najpogodnijoj formi, tom delu koje svoju čvrstinu duguje parčetu stvaraočevog ega koje nepovratno ostaje u njemu dok ga poklanja celom čovečanstvu, je baš zbog njene morfne suštine nemoguće unapred odrediti definiciju, oblik, formu i na kraju je kategorizovati primenom univerzalne skale.
Malo sam se začudio što ne vidim ona poznata lica što besramno čekaju čašu vina i zalogaj hleba posle pričesti u crkvi čiju religiju ne poznaju. Utočište koje ih hrani i opravdava im postojanje. Klimnuo sam glavom u pravcu jedinog poznatog lica i dobio sličan odgovor. Ostatak lica u sad već dobro popunjenoj sali nisam mogao uklopiti u uobičajenu sliku pozorišne publike. Brzo sam se otresao toga dok je žamor je polako utihnuo. Svetla su neočekivano dugo smanjivala intenzit, privikavajući naše oči potpunom mraku. U potpunoj tišini (neočekivano, obično se čuju koraci na sceni i pomeranje sceografije) zrak svetla obasjao je sredinu scene koja jei bila otvorena i prazna pre početka, bez spuštene zavese. Scena je i dalje bila prazna i prvo što sam ugledao kada su mi se oči prilagodile, bio je blještavi krug na sredini pozornice. Uspevao sam da razaznam samo to, ostalo je u mraku delovalo kao beskonačna praznina. Utisak je bio nestvaran i pohvalio sam u sebi čoveka koji radi svetlo. Veoma pažljivo je procenio šta će se videti iz sale. Osoba koja ume da vizualizuje međuzvezdani prostor mogla je sebe zamisliti u nekoj svemirskoj letelici kako lebdeći u praznini gleda u jednu udaljenu usamljenu zvezdu.
Taman kada je tišinu tek pretio da naruši žagor iščekivanja, začuo se zvuk. Ne muzika, ne harmonija, ne lestvica, bio je to skup zvukova bez oblika, atonalni ritmički tok. Zanimljivo kako je osoba zadužena za zvučnu sliku iskoristila nove tehnologije “surround” sistema za zvuk. Uspeo sam da doživim sluhom stvorenu iluziju kružnog kretanja zvuka oko svetla. U tom trenutku u to jarko naizgled loptasto svetlo na podu praćeno zvukom koji je ličio na fijuk, upalo je sa plafona nešto. Odličan efekat jer je na podu bila očigledno rupa sa pokretnim poklopcem. Ono što smo mi videli iz gledališta da viri iz svetla na podu ličilo je na rep. Zvuk je nestao a svetlo je u celoj sali bljesnulo tako da je bilo na ivici neprijatnog. Dok su mi se oči privikavale na naglu promenu osetio sam kako mi zainteresovanost raste. Zaustavio sam se u pokretu da aplaudiram samom početku.
Ko god da je postavljao predstavu odlično je okupio tim. Dok smo mi u publici bili zaslepljeni, svetla koja su nas na kratko onemogućila da vidimo bilo šta, ugasila su se. Sporost očiju na privikavanje naglim promenama inteziteta napravilo je efekat ekvivalentan potpunom mraku - maštovito iskorišćen bljesak umesto mraka poslužio je za brzo unošenje scenografije. Kada su se oči za nekoliko sekundi prilagodile tami na mestu onoga kruga stajala je velika, oko dva metra u prečniku, mlečna lopta blago difuzno iznutra osvetljena. Lopta je bila nalik onim što se mogu videti na vodenim površinama u koje uđeš pa se bacakaš po njima dok te voda nosi po svojim zakonima i potrebno je neko vreme da ustanoviš kako da hodas po vodi. Odlično pomislio sam. Lopta se bukvalno u par sekundi može dokotrljati i to ne zahteva više od par ljudi. Razlika je bila u tome što nije bila skroz providna. Nepun minut kasnije, tokom koga smo ponovo slušali neke zvuke, ovoga puta mnogo bliskije nečemu što slušamo tokom celog života, reditelj je verovatno računao vreme potrebno da se svi oporave od šoka izazvanim naglom promenom svetla, lopta se rascepila.
Ne znam tačno kojim tehničkim trikom, pošto očigledno nije iznutra moglo biti ljudskom rukom odrađeno, verovatno nekim daljinskim pokretom, moguće i kanapom koji je mogao biti sakriven u pozadini iste, kada je izduvani materijal pao, dočarao je iluziju deljenja u dve manje lopte. One su bile manje srazmerno potrebi da komotno stanu u onu prvobitnu veliku loptu a da se ona može lagano kotrljati. Sa nekog projektora postavljenog koliko sam mogao shvatiti tamo gde obično sufler viri na pozornici počela je projekcija video materijala na te dve lopte. Poželeo sam da je tu pored mene neko sa kim mogu da podelim oduševljenje odličnim 3d-mapiranjem video snimka na sfernu povrsinu. Tokom vrlo brze i živopisne deobe ćelija i prolaska fetusa kroz sve razvojne faze projekcija se ugasila. Lopte više nisu bile difuzne. Bile su providne i u unutrasnjosti obe ugledao sam ljudske oblike. Još uvek ne znajući da li su lutke ili živa bica, zainteresovano sam posmatrao šta će se sledeće desiti.
Posle par trenutaka, obe lopte su se na isti način kao i ona velika rascepile, a dva obličja u fetus položajima ostali su osvetljeni na sceni sada spoljnim izvorom svetla koji je bio jako dobro sinhronizovan u pretapanju sa gašenjem onog unutrašnjeg u loptama.
Bio je trenutak za novi čin ili početak, šta god je - prolog,uvod ili prvi čin bilo to što sam do tog trenutka gledao. Bez mnogo dileme - bilo je za svaku pohvalu. U tehničkom pogledu uz minimalizam scenografije - u kreativnom izrazu i očigledno predanom iskrenom sinhronom radu svih relizatora. Ne bih otkrivao sada sve detalje predstave, u nastavku uz isti kvalitet izvedbe bilo je predstavljeno odrastanje. Istovremeno su oba glumca izveli na jednako podeljenoj sceni u brzoj igračko-glumačkoj formi, kreativnim izrazom odličnog koreografa, prikaz svih ključnih momenata u razvoju od tek rođenog bića do formiranja završenih odraslih osoba. Teatrom se prolomio iskren neusiljen aplauz auditorijuma i svetlo je utihnulo. Za svaku pohvalu scenografu koji je odbacio svoj ego, prihvatio minimalizam i uspeo da sa vrlo malim brojem ključnih predmeta prisutnih u svačijem odrastanju izazove maštu gledaoca da bez velikih kulisa doživi pred očima sve što je potrebno.
U nastavku zavesa je morala biti spustena. Pogledao sam na sat i shvatio da je prošlo sveukupno 1o minuta. Po podizanju iste, pred nama je bila soba sa uobičajenim stereotipima svakodnevnice. Kroz vrata na scenografiji u sobu je ušla devojka očigledno iz kupatila, stvarno mokre kose ogrnuta peškirom. Cela scena zajedno sa njom kao da nije bila ispred nas nekoliko metra - već vizuelno prostorno i vremenski smeštena u neku drugu realnost. Vrlo teško u današnje vreme izvodljiv pozorišni zadatak pred očima ljudi naviknutih na današnjicu i prezentaciju filma i fotografije. Svetlo, zvuk pretapanja senki i objekata na sceni uz adekvatnost i spremnost glumice na sceni drzali su nas distanciranim od rampe (* izraz u pozorišnoj režiji koji označava granicu između gledalaca i scene) koliko je bilo potrebno da njenom glumom i kretanjem po dubini pozornice dočara distancu. Kao da smo gledali kroz objektiv starog fotoaparata.
Devojka je sedela na ivici kreveta i sušila kosu. Povremeno je drugom rukom uzimala mobilni telefon i nešto kuckala, dok smo mi mogli čuti i vibriranje odgovora kao i tonove tastature. U tom trenutku dok je trajalo sušenje kose, pogledao sam malo ko to sedi pored mene. Sa desne strane sedela je devojka neodređenih ali svakako odraslih 20tih godina. Iznenadilo me je odsustvo klasičnog stila oblačenja koje je blisko svetu koji posećuje pozorište. Daleko je bilo od neukusnog ali nije uobičajeno u teatru. A onda sam primetio da, koga god da sam pogledao, jednostavno niko nije pripadao opštem izgledu prosečnog posetioca pozorišne scene.. A opet, svi su sedeli u tišini bez onog nepristojnog mrmljanja uobičajenog ljudima koji ne umeju da se ponašaju u pozorišnom okruženju. Na trenutak mi je scena prestala biti interesantna jer me je zaokupilo gledalište. Koliko sam mogao iz pogleda zaključiti delovalo je kao da niko, u skoro punom pozorištu, nije u paru. Zaključio sam to jer jednostavno niko nije bio nagnut svom susedu.
Kada mi se pogled vratio na binu na onom krevetu u sobi je i dalje bila ista devojka držeći telefon u ruci - samo ovoga puta peškir je bio na podu, a ona je bila skroz gola. Iznenadilo me je to što dok sam ja pažljivo posmatrao publiku, na sceni se odigrala neočekivana i nesvakidašnja situacija koju bih morao primetiti na licima gledalaca. A koliko sam mogao videti niko nije promenio izraz lica, i nije se čuo nikakav zvuk negodovanja ni ushićenja. Siguran sam da bih barem nešto naslutio, a posebno čuo. Uvek ima onih samoproklamovanih moralista kojima je prikaz ljudskog golog tela opravdanje za ispoljavanje frustracija.
Zazvonio joj je telefon. Isključio sam se na kratko od pokušaja da definišem publiku, i nastavio da gledam.
Devojka se javila vrlo ubedljivo glumeći razgovor. Ona je bila na poslu, jednim od onih modernih poslova u kojima zaposleni ostvaruju sagovornikove seksualne fantazije. Malo me je, moram priznati, bila sramota da osetim seksualno uzbuđenje u pozorištu. Nadao sam se da će mrak sakriti rezultat koji se video na mojim pantalonama a koji je proizveo pogled na njeno golo telo. Pričala je uz povremene uzdahe izazvane dodirivanjem međunožja, glasom koji me je golicao, opisivala je klijentu šta sebi radi i podstrekivala ga da i on sebe zadovolji. Vrlo detaljno opisivala je eksplicitne radnje koje je sebi radila, dok smo je mi gledali uživo kako leži raširenih nogu okrenuta ka nama, sa rukom među nogama samozadovoljavajući se.
Bez ikakvog lažiranja... prsti su nestajali među njenim nogama pred nama i vraćali se da trljaju sve tačke koje su kod nje izazivale talase zadovoljstva. Promeškoljio sam se nekako i pokušao to sakriti koliko je bilo moguće. Čuo se zvuk koji je signalizirao da je seansa gotova, ona je ostala još 10.-tak sekundi na krevetu. Taman da se svetlo ugasi.
Očekivao sam neku promenu, pauzu šta god samo ne to da će se svetlo upaliti odmah a ista glumica je i dalje potpuno gola, ali sa držanjem i izrazom lica kao da je zakopčana do grla, i da nikada nije sebe samozadovoljavala stajala na sredini scene i obratila nam se sledećim rečima:
Dragi gosti. Nadam se da ste uživali u prvom delu. Hvala vam što ste se odazvali u tako velikom broju. Nije bilo lako sve vas organizovati i uskladiti vaše vreme. Svi zajedno uložili smo veliki trud u naš zajednički cilj.
Davno, još na samom početku, dok smo ne znajući da će nas to zbližiti diskutovali o seksu i svemu onom što ga prati, postepeno smo shvatili da nam je svima zajedničko to što imamo problem sa prihvatanjem nametnutih moralnih normi, posebno onih koje postavljaju neobrazložena ograničenja u prezentaciji i upotrebi seksa. Skupljeni oko te osnove pronašli smo zajednički cilj.
Zajedničko nam je svima to što od detinjstva nismo prihvatili pokušaj da nam se nametne logično neargumentovan stav zajednica povodom tabu tema vezanih za seks. Takođe svi imamo mišljenje da seksualni čin, sa svim pratećim činiocima, nije suštinski obezvređen i degradiran prodajom. Bez obzira da li je želju koja traži zadovoljenje donela emotivna ili biološka potreba, zadovoljenje iste donosi egu potrebno zadovoljstvo. Svi mi ovde u sali želimo da živimo u slobodnom okruženju u kome prikaz polnih organa, seksualnih igračaka i svega što koristimo za potrebe seksualnog zadovoljavanja nije skandalizovano u svrhu društvene manipulacije generalnom populacijom. Seks je moćno oružje upravljačkog sistema a stalne promene standarda olakšavaju upravljanje potrošačkim društvom i njihovim primarnim motivima. Vrlo vešto i manipulativno seks je upotrebljen da se manipuliše društvom a onima koji istinski slovbodno uživaju u svim oblicima istog stavljen je kao žig srama na čelo.Nametnut tokom razvoja i odmalena usađen stav modernog moralnog društva da je jedini čist i opravdan seksualni odnos onaj koji dođe iz ljubavi, i suštinski služi reprodukciji, a sa druge strane sve drugo je učinjeno da odrastemo zbunjeni gledajući upravo suprotno svuda oko nas samo bez konkretnog prikaza polnih organa. Time nas čine nesigurnima i lakše manipulišu zajednicama. Slobodni ljudi moraju imati pravo da bez okova propisanih normativa sramote i usađene lestvice stida slobodno uživaju u svim oblicima seksa, uz poštovanje osnovnih zakone društvenog uređenja. Niko ne treba da se oseća nesigurno i izopšteno zbog potreba koje oseća.
Salom se prolomio gromoglasan aplauz
Ceo govor je učinio da me malopređašnja seksualna želja prođe a iskreno to me nije ni uznemiravalo više. Njen govor je doprineo da se ne osećam izloženo i nemoralno. Glumica je otišla sa scene i zavesa se spustila.
Kao da su svi ovde povezani pomislih, to je možda i bila ta karika koja mi nedostaje, ali i dalje nisam mogao zaključiti na koji način i čime. Svetlo se polako ugasilo, ja sam zavukao ruku u gaće i namestio ga tako da ako se opet digne, da mi barem ne pričinjava bol. Na moje iznenađenje devojka pored mene mi se tokom te radnje obratila. Rekla je citiram doslovce sve sa persiranjem. “Primetila sam da vam se malopre digao. Ne treba da vas bude sramota, posmatrala sam vas dok je to trajalo pa sam videla nelagodu na vasem licu. I treba da vam se diže, mladi ste još da prestanete da reagujete na seksualne trenutke.”
Pomalo stidljivo i zbunjeno sam nešto promrljao, delujući joj verovatno kao neko ko nije imao seks više od tri puta u životu. Pogled mi se prikovao za scenu. Naravno, a šta drugo, pomislio sam dok sam gledao ogroman krevet na sredini pozornice. Ono dvoje sa početka koji su bili u loptama i koji su odigrali odrastanje vratili su se. Goli. (u delu sa loptama i odrastanjem bili su u trikoima boje kože)
Neko je dogurao ogroman displej na stalku. Osoba u crnom. Da ne remeti scenu. Svetlo se premestilo na krevet. Oni su seli okrenuti leđima svako na suprotnu ivicu kreveta. Krevet je bio od onih koji nemaju uzglavlje, dostupan sa svih strana. I u tom trenutku na ekranu se pojavio tekst.
Ukoliko poželite da glumci izvedu na pozornici neku radnju, skinite aplikaciju sa sledećeg linka i napišite kratak opis scene u najkraćem obliku. Vaša poruka pojaviće se svima u aplikaciji kao i na ekranu za one koji ne žele da interaktivno učestvuju, a svi u publici koji su aktivirali aplikaciju će moći da u narednih 60 sekundi glasaju za namaštovitiji predlog, a potom će se čin odigrati pred vama. Na raspolaganju je 5 minuta po činu i predstava će trajati narednih 60 minuta. Po završetku svakog čina ponoviće se glasanje za sledeći predlog.
Malo sam se trgnuo, interaktivna seksualna fantazija. Da nije previše za daske na kojima sam gledao toliko toga i koje su mi nekako bile više od samog drveta, voleo sam da verujem da su u njima svi najsvetliji momenti predstava koje sam gledao. I onda sam shvatio. Da upravo je i ova postajala jedna od njih. Devojka do mene već je držala telefon u ruci prateći uputstva. Ja još šokiran samo sam preuzeo ulogu voajera. I to je bilo sasvim ludo i dovoljno za početak. A u nastavku... pa samo ću reći da nisam instalirao aplikaciju. I to ne zato što sam stidljiv. Shvatio sam da bolje da pažljivo gledam i da možda nešto novo naučim. A verujte mi, nisam imao seks samo tri puta u životu kako sam verovatno delovao devojci pored mene.
Digao mi se odmah, to je sad već bio potpuno normalno. Na sceni glumački par izvodio je veoma (nemam ideju kako, sem da su uvežbavali sve moguće kombinacije) maštovitu koreografiju, vrlo dosledno onome što je ispisano na ekranu kao zadata postavka seksualnog čina, a sa druge strane nije bilo nimalo neukusno. Sve je bilo skladno i smisleno. Tokom četvrtog minuta on je svršio uz vrlo glasan orgazmični krik i pritom je to uradio stojeći okrenut prema prvom redu. Da mi je neko ponudio opkladu, kladio bih se na to da je deo sperme završio na nekome u prvom redu. Nadam se da nije u nečijoj kosi ili na bradi, nasmejah se u sebi. Po osmehu osobe koja se okrenula publici,očigledno da bez mnogo privlačenja pažnje se ipak pohvali ostatku sale svojim “dobitkom”. Zaključio sam da se definitivno neki otimaju za prvi red. Svi smo različiti, a nekima je to seksualna igra koja ih uzbuđuje. Dok sam posmatrao ceo jedan novi svet meni pred očima, na scenu je izašla devojka što je sušila kosu i rekla.
Našem glumcu će trebati neko vreme da se povrati, sigurno ste primetili na vašim aplikacijama veliko dugme. Nisam ni stigao da shvatim, već se čuo neki zvuk nalik gongu. I neko iz publike je ustao i izašao na binu...
Ne, to nije bilo sve. U nastavku sam konačno i shvatio šta ih sve povezuje, Svi su bili radnici u svetu seksa. Od filmadžija, svetlo majstora, rekvizitera do onih što peru seksualna pomagala, klistiraju,depiliraju i šta sve već ne zahteva snimanje filma ekplicitnog seksualnog sadržaja. Očigledno tu spadaju i oni koji rade u seksi šopu ili u nekoj drugoj oblasti u kojoj se sve vrti oko seksa. Svi su bili tu, i svi su uživali u njima privlačnom i uzbudljivom, stvarno uz veliko zalaganje i trud svih, ostvarenom umetničkom delu, oslobođenom moralnih osuda i ukorenjenih predrasuda. Moram priznati da sam se uključio, nisam instalirao aplikaciju ali mi je devojka do mene objasnila čime se bavi, vrlo plastično. I vrlo sam bio zadovoljen njenom prezentacijom. Dok su na sceni se odvijale sve moguće koreografije seksa, shvatio sam da svi zajedno vrlo pažljivo vode računa o tome da ništa ne izađe iz okvira predstave. Svaki novi čin seksa je bio unikatan, iskreno strastven i podizao je seksualnu energiju u meni na nivo koji do sada nikada nisam imao priliku da osetim. Nije bilo scena u kojima bi se nasilje bespotrebno forsiralo ali sile i energije u funkciji samog čina bilo je veoma i to obostrano. Svaki pljesak, svaki stisak ruke oko vrata, svako spajanje delova tela makar i delovalo nasilno je na neki neverovatan način bilo skladno i pružalo onaj neobjašnjiv osećaj koji doživite kada gledate neko remek delo bilo koje umetničke forme Prosto osećate i znate u sebi da je to-to.....
Dok sam napuštao pozorište, daski opravdano umrljanih izlučevinama koje uvrnuto smešno “Život znače”, shvatio sam zašto su me pozvali. Na izlazu sam bio lepo zamoljen da sve što sam video i doživeo opišem potpuno slobodno i da im dozvolim da tekst koriste za svoje potrebe. Očigledno je da reklamu za ovu predstavu još neko vreme nećete videti u medijima koje pratite. Ali ako želite da je vidite... pa zaposlite se u nekoj od mnogobrojnih grana seksualne industrije, i pozivnica za nesvakidašnji dan u pozorištu sigurno vam stiže. Ili postanite zajedničkim životom uz nekog od njih deo te zajednice, ako osećate da to u vama budi... pa sve....
Neću kriti naravno, ja sam postao deo svega toga. Ne, nisam se zaposlio. Ali kao što piloti mogu da svoje najbliže voze po celom svetu, tako sam i ja mogao da gledam i učestvujem u svim novim projektima za oslobađanje ljudi iz okova nametnutog morala sa svojom novom devojkom. I da svoj doprinos dajem pišući o tome. Uskoro, vrlo uskoro čitaćete novu priču ako vam se ova svidela...
