kad minuti postanu sati
u dugoj noci, cekajuci
dok te sumnja svojim bicem mazi
stignes oprostiti, zamrzeti sebe
nju, pa opet sebei dati nebrojeno puno obecanja
da ti noci vise nikada nece tako duge biti,
a duboko u srcu se nadas da ce jutro promeniti
nejednaki zivot na granici bespuca
izmedju krajnosti u sutonu zbivanja
pred snom opet podelih nadu
sa nejednakim stvorom sto ruke zemlji pruza
trazeci svetlo na drugoj strani
