Igra

Misleći o svemu
bez pretpostavki
koje bi mi mogle reći
ko sam sada

Zaigran sa sobom
pod svetlom sećanja
koje baca senke prošlosti
na obrise moga prostora

Udobno smešten
igram svoju igru
nepredvidivu
uz potajnu nadu...

...da je kraj onakav kakav želim
a da vremena da je završim imam

Konstanta

Držeći kompas koji se vrti

ponovo trazeći 

od istoka do zapada

balansirajući između severa i juga

lutao sam trazeći mesto

da postavim kompas u sredinu

tamo gde je sve počelo i stalo

gde se rodila nada

svet gde se nasmejao

da vidim očima mir

pre nego što se hladnoća samoće

uvuče u srce i ugasi ga zauvek

Umorne oči

Umorne oči

Što gledaju prazninu

Prošaranu poljupcima prošlosti

Oslikanu sreću u vitrini

Što podseća na ono što je moglo biti

Lutaju

Dok gledaju surovu stvarnost

Gde god pogled može da se pruži

Tražeći mesto

Gde umorna ljubav da nađe svoj počinak 

uz osmeh

i sigurnost onoga cemu se rodila

Kocnica

Danas sam povukao  kočnicu za slučaj opasnosti

I dok mi je život naglo usporavao

Mrlje sa strana počele su da dobijaju oblike i imena

Pokazali su mi se neki ljudi 

Koji su mahali i mahali već davno da stanem

Da taj put ne vodi nikuda

I da je provalija iza fatamorgane

Trebaće mi neko vreme 

i sa kočnicom za opasnost da usporim

Ali fatamorgana sirene sto me je zvala na hridi

Nestala je na neodređeno vreme

 što cu ja racionalno zvati zauvek

I neko vreme uživati u usporavanju dok sve ne-stane

Pripremati novo vozilo

bolje definisati plan puta

I modernizovati auto pilota

učiniti ga 

Otpornim na sirene i fatamorgane

A zauzvrat onima koji su mahali da usporim

Ukrcaću one sto zele samnom

Ostale

Uputiću u sve što ja znam a oni ne

I život će sa stanice krenuti dalje 

treptanje zvezda postaće opet podnošljivo

za pogled kroz njih u pravcu novih vremena

prostora i sopstvene duše

Ognjiste

Dok sam te izbacivao iz sebe
Kroz svaku poru moga tela
U koju si se uvukla
Dok sam krv pustao iz vena
Kojima si tekla godinama
I suzama te utapao u bolu

Cekajuci prazninu da donese mir
U oslobadjajucem naletu pozude
Skocio sam u more
Od nasih suza tvoje krvi i moga znoja
I upijao svaki preziveli delic tebe
Trazeci nacin da kroz sebe ponovo rodim
Srecnu tebe
Ociscenu od nas
Zbog njih kojima suze ne zelimo

Dok sam to radio
I dalje sam lagao
Potkradao i varao
I tebe i sebe
I njega i nju
A najvise njih

I konacno shvatio
Da
Decu ne donose rode
A ni ne odnose ih po potrebi
Rode se brinu o rodama
A ljudi o deci i ponekim zivotinjama

Pa sada sedim na obali tog crvenkastog mora
I trazim po nebu
Zvezdu sto put pokazuje
Od obale mora do
kuce sa ognjistem
zenom, decom
I ponekom zivotinjom
Sto cekaju da dodje neko
Ko ce samo njih da voli

Sinoc

Sinoć sam se zabavljao
Ubijajući ljubav
Seckajući svaku uobličenu celinu
Na delove koji ništa ne znače
A onda i njih izvrtao ruglu
Da osiguram da niko trag ne pronađe
U stvarima što pričaju o meni

O zadatim kompleksima
Lažnoga morala
Iznuđenoj ljubavi
I strahu od napuštanja
O svakoj stvari koja može da zaboli
I otkrije istinu o meni

Dok u noći nemirnim snovima posteljinu gužvam
Sanjajući nemoć koja dolazi
I gušeci se gledajući ljubav kako odlazi
Pitam se dokle će nesigurnost
Biti gospodar a ljubav samo rob snova

O kojima pišem dok gledam kako se moj scenario
u sopstvenoj režiji pretvorio u nešto negledljivo
a ljude i one druge kojima sam se okružio
ostavio zatečene u sopstvenim ulogama lošeg aranžmana

Obično veče

Obično veče
Pomalo sveže
Taman za šetnju
U prošlosti bliske

Da vidim zašto se vreme
Proteže kao ljubav
Koja večna lebdi u prostoru
Onog što smo zvali srećom

Onom što sam je presekao
Uzduž i popreko
Zarad pira nad nečemu
Što se gradi godinama

A ljubav se ne dobija u jednom danu