Sinoc

Sinoć sam se zabavljao
Ubijajući ljubav
Seckajući svaku uobličenu celinu
Na delove koji ništa ne znače
A onda i njih izvrtao ruglu
Da osiguram da niko trag ne pronađe
U stvarima što pričaju o meni

O zadatim kompleksima
Lažnoga morala
Iznuđenoj ljubavi
I strahu od napuštanja
O svakoj stvari koja može da zaboli
I otkrije istinu o meni

Dok u noći nemirnim snovima posteljinu gužvam
Sanjajući nemoć koja dolazi
I gušeci se gledajući ljubav kako odlazi
Pitam se dokle će nesigurnost
Biti gospodar a ljubav samo rob snova

O kojima pišem dok gledam kako se moj scenario
u sopstvenoj režiji pretvorio u nešto negledljivo
a ljude i one druge kojima sam se okružio
ostavio zatečene u sopstvenim ulogama lošeg aranžmana

Obično veče

Obično veče
Pomalo sveže
Taman za šetnju
U prošlosti bliske

Da vidim zašto se vreme
Proteže kao ljubav
Koja večna lebdi u prostoru
Onog što smo zvali srećom

Onom što sam je presekao
Uzduž i popreko
Zarad pira nad nečemu
Što se gradi godinama

A ljubav se ne dobija u jednom danu

Gusterov rep

Svaki put kada sam je ubio
Svaki bol sto sam joj pricinio
Hiruski odstranjen tumor ljubavi
Sto je nekada godinama rastao
A sada za minut se stvori

Sastavljena ljubav od oziljaka proslosti
Nikome sem bola donela nije
Ni srecu ni mir
Samo jos vecu patnju i zelju
Da opet po ko zna koji put
Pozelis da je nema, pa u svadji sa bogovima koje si za istu ljubav molio
Opet osetis trenutak kada je ubijas
Dok ti se istorija ljubavi u agoniji bola odmotava pred ocima
Shvatis da su zivot i ljubav
Jedno te isto
Jadni i bedni ako su usamljeni

I taman kada pomislis da znas kako dalje i da su oni oziljci samo ruzni tragovi proslosti
Ona se pojavi i izraste kao
Gusterov rep sto ce rasti
Dokle god zivota u gusteru ima

Krv suze i znoj

Krv suze i znoj

Dok sam te izbacivao iz sebe
Kroz svaku poru moga tela
U koju si se uvukla
Dok sam krv pustao iz vena
Kojima si tekla godinama
I suzama te utapao u bolu

Cekajuci prazninu da donese mir
U oslobadjajucem naletu pozude
Skocio sam u more
Od nasih suza tvoje krvi i moga znoja
I upijao svaki preziveli delic tebe
Trazeci nacin da kroz sebe ponovo rodim
Srecnu tebe
Ociscenu od nas
Zbog njih kojima suze ne zelimo

Dok sam to radio
I dalje sam lagao
Potkradao i varao
I tebe i sebe
I njega i nju
A najvise njih

I konacno shvatio
Da
Decu ne donose rode
A ni ne odnose ih po potrebi
Rode se brinu o rodama
A ljudi o deci i ponekim zivotinjama

Pa sada sedim na obali tog crvenkastog mora
I trazim po nebu
Zvezdu sto put pokazuje
Od obale mora do
kuce sa ognjistem
zenom, decom
I ponekom zivotinjom
Sto cekaju da dodje neko
Ko ce samo njih da voli

2-jka, 4ka ili 5 posle sve je sve-jedno

Da jesam
Oduvek
hteo sam ono sto nisam
Imao sam ono sto jesam
Trazio sam ono sto imam
I davao samo ono sto nemam
A
Utehu pronalazio u tugi
Sto sam je u sreci pronalazio
Dok sam ljubav prolaznicima
Delio

I lagao samo sebe
Jer varanje sam nasledio
A osloboditi se nasledja proslosti
Jednako je tesko
Koliko naci utehu u istini
u kojoj zivis

Tako da zivot i ono sto on nosi
Samo je trag proslosti
Onoga sto je vec bilo
A nama dato da se ponovo desi

I dok sam bezao u divljinu
Gledajuci to za sobom
Trazio sam samo tebe
Jer zivot jeste jedan
I tebe je vredan

San ruze na kamenu

Sanjala je ruza

zemlju snova

dok joj je koren

tragao za trunkom vode

Na kamenu

sanjala je ruza

suncem obasjano nebo

dok je rasla u senci stene

Ni vode ni svetla

samo miris noci sto je vecno okruzuje

Odlucla je ruza da prihvati sudbinu

i postane crna na kamenu

Upila je miris noci i

podarila ga onom

koji ju je pronasao na kamenu

u senci stene

tamo gde obicno ruze ne rastu

zec 13.01.2008

7 sati pre

jedne veceri

jedne veceri
pisao sam veselu pesmu
na  mestu gde se jednog
jutra  tuzna pesma rodila
i shvatio da

pesma zivi
na usnama onog ko je cita
u srcu onog ko je razume
u dusi onog ko je zeli

pa  podarih
svima koji pesmu vole
obicnu pesmu
odu ljubavi

srecnih ljudi
sto vrednosti mere delima
ljubav osecajima
bogatstvo srecom
ciste duse
i bistrog pogleda

u dve reci
rece pesma
i zagli se recima

volim te
ti me voli
na svoj nacin
ja te volim
na svoj nacin

 

dok sam muzao muzu

dok sam muzao muzu

slucajno prosuh kantu

i sad dok gledam prosute

sve inspiracije sto mi je dala

shvatih da muza nije samo muza

vec da je i zena koji me je naucila

da se nad prosutim stvarima

neplace

pa shvatih  da sam prosuo njene suze

sto se sada podom kotrljaju

trazeci kome da se daju

pa sam supljom rukom poceo da ih skupljam

ali samo vece blato napravih

i u ocaju pogledah muzu

 

tada konacno shvatio sam

da joj je duga kosa samo lanac bila

sto ju je drzala zarobljenom da inspiraciju daje

i ugledah je srecnu kako niz planinu trci

prema potoku sto u dolini tece

 

ognjenki 11 10 2007

Kada...

kada odustanes
okreni se,
sagledaj istinu u sebi,
i dosledno je pogledaj

sagledaj proslost
u trenucima ocaja
i ne napustaj sebe
vec
pronadji smisao u tugi

rastavi ljubicasto
da nebo bude plavo
a srce cisto

iskrenost,
jedino ona  spaja
i cini da se one tanke raskidive veze
na koje ljubav oslanja veru
opet u zagrljaj se vežu,
ostanu glatke i ponovo drže

a zivot i sve ono sto on nosi
postane smislen

a ljubav pobedi

moru ljubavi, i pusti veru nazad u srce

vreme,
relativno jeste
ali hrabre da prati mora

ljubav,

nesebicna jeste

ali zasluziti se mora 

google

Danas chatovasmo ja i Google
mora se priznati logicno
svako na svoj nacin
ja njemu o zivotu on meni o logici
mora se priznati zivahno
i tako zeleci da se posedujemo
sklopismo pakt
ja necu pitati
on nece odgovarati
bar za sada

Kada je sretneš

Kada je sretneš,

 u očima prepoznas

iskonski trag zavodničkog zla

 jedne nesreće

koja u raspadu svoje ideje

besomučno živi laž svoga života

 u skrivanju istine što  sedi  na vrhu planine

 kotrljajuci kamenčiće po ravnim padinama 

 što tu planinu sačiniše

 

 

Na nju postavi

otelotvorenje svoga zla

da sedi i nemušto uz nju gleda

daljinu do koje neće doći

zaokupi pažnju rukama

što joj sa čela rastu

sve skloni sa svog vidika

i ponovo u daljini potraži

malo nade na horizontu

a daj joj još jedan deo sebe

da kupiš tren u kome ćeš  u miru

naći mesto gde ćes moći

vidati svoje rane

 

 

A u snu koji dođe

iskupi sebe priznanjem

koliko čovek u tebi je slab

i iskreno reci osobi koja te voli

koliko ti je drago zbog toga

a srce predaj onome ko zna

šta sa njime činiti

 

 

 

 

01.05.2007 22:00

 

zavodnik kurvi

 

Tupi koraci odzvanjali su ulicom admirala Geprata. Iz slabo osvetljenih  ulaza, izlazili su na svetlo bandera tragovi daha iz usta sminkanih crvenim karminom. Posmatrajuci, pokoja ruka mi je odmahnula u znak pozdrava, stare matore kurve retkih zuba i okamenjenog srca. Zaustavljajuci se na cosku, da zapalim cigaru, plamenom upaljaca obasjah  siluetu u kratkoj crnoj koznoj jakni, dubokim cizmama i kratkoj crnoj mini suknji, no nije me to privuklo ,miris sveze krvi me je uzbudio -  nova kurva, ceka prvu ulicnu musteriju u zivotu. I hvala ti na ovoj veceri pomislih neodredjeno, na mladoj  krvi koja mi treba. Posmatrajuci je video sam da je promrzla uplasena i tek stigla na ulicu.  Lepa si rekoh , posmatrajuci mlado belo lice kome je hladnoca svu krv oterala, hocemo li ? Gde, upita ona nevesto, i brzo promrlja kroz zube cenu. Vodim te na udobno  toplo mesto, gde ce nam biti lepo, mahnuo sam u pravcu matorih kurvi koje su se zlurado cerekale, i pokazivale maloj da je sve ok i da  moze samnom, tu sam u blizini. Dok sam to izgovorio  rukom sam vec pozvao taksi koji je stajao na stanici. Udobno zavaljen na zadnjem sedistu nasladjivao sam se posmatrajuci je u ogledalu retrovizora, gledajuci u odrazu zamagljenog stakla kako u sebi prelama da li da zaustavi taksi, izadje napolje i vrati se pognute glave u svoje selo. 

Zatvorio sam vrata od stana, polako, dok sam kaput i sesir stavljao na civiluk, gledao sam kako uplaseno gleda okolo, dodiruje zeleni plis na fotelji i upitno gleda u pravcu kupatila. Naravno rekoh , upalih svetlo i pustih je da prodje tik pored mene da jos malo mirisa upijem od nje. Dok se tusirala pustio sam sebi laganu muziku i sipao vino.

Njena glava provirila je kroz vrata kupatila, sada od toplote zajapureno, rumeno lice me je sa otkravljenim smeskom gledalo upitno. Opusti se rekao sam joj. dodji sedi ovde,  pokazao joj na drugu fotelju, zelim malo da te gledam. Na to se  na njenom licu pojavio djavolski smesak i verovatno jer je volela da je gledaju brzo se spremila bas onako kako sam zeleo. Zatvori oci rekao sam joj  i nemoj  nista  da radis dok ti nekazem - poslusala je odmah. Na prvi zvuk skljocanja fotoaparata zestoko se trgnula, nije to ocekivala, skocila je prilicno uzrujana, brbljala uzurbano kako se nismo to dogovorili, kako nece ona da se slika, ako vec mora da trpi seks jer nema para nemora da to i ostane nekome da se nasladjuje njenom golotinjom i bedom. Smirio sam je kada sam joj pokazao sliku, malo se primirila pa se i zainteresovala zasto to radim. Vratila se na moj teren tim pitanjem, a ja sam je odneo u krevet.

Kasnije te veceri , dok sam je posmatrao kako sedi na sred moga stana opkoracivsi stolicu onako kako sam joj rekao, u halterima, neobrijanog medjunozja, malih lepih sisa, zadovoljivisi svoju seksualnu pohotu, vratio sam se onom zasto sam je doveo, zavodjenju. Dok su joj zelene oci bile blago jos zamagljene od sramote sto radi to za pare, ponudih je casom crvenog vina. Mazeci je kasnije te noci  pricao joj o svetloj buducnosti podrzavao je da ce uspeti u zivotu i obecavao da cu uvek biti tu kada pozeli malo neznosti, vec sam joj epitaf ispisao.

Ubila se tri meseca kasnije.

Dugo vremena trazio sam

Dugo vremena trazio sam

crveni dragulj ljubavi

 koji donosi istinu i pronasao ga

 ispod praha svih onih sto su ga pre mene trazili

I znao sam da ce kada ga dam zeni

 koja sija

 i on zasijati punim sjajem te zene

 zajedno sa sjajem svih onih koji su pre mene 

trazili istinu u ljubavi

 pretvarajuci svoju mastu u stvarnost sveta punog ljubavi

I konacno usudih se da ga dam zeni 

za koju sam zeleo da zasvetli

 jer sam u svojoj masti 

zamislio da ce moj odabir biti pravi

i od bleska ostadoh slep  i u prahu se pridruzih 

pepelu svih onih pre mene

koji su ga bili pronasli

zec 08.08.2008

 

Lezeci na pesku

Lezeci na pesku
Posmatrajuci plimu kako dolazi
Shvatio sam da  mozda zato sto
Tvoja plima upravo odlazi
smo mi na drugim obalama okeana
A dolazeca plima
Ovoga puta me preplavi dovoljno
Da me odvoji od peska i sunca
I razbudi hladnom vodom
Na putu ka tebi
Pa da ovaj put stignem
Na vreme kada  dolazi  tebi
I ukotvim se na tvojoj obali
u hladu palmi
Sa blistavim morem, oazama peska i glatkim belim stenama
I napravim kolibu od pruca i oganj od kamenja
i svako vece zahvaljujem zvezdi u dzepu
Koja mi je osvetlela put kuci
i dovela da zivim u blizini tebe
 
Pa sada sedeci na obali
gledajuci kako plima odlazi
zapitah se gledajuci kucu iza sebe u kojoj vise nisi
da li je ovoga puta ta ista plima odnela tebe
opet daleko od mene
i lezeci na pesku...
 
Posveceno svima onima koji su se mimoisli u zivotu
 
 
25.10.2008
 

Ideja

Ja živim od tudje ideje

Dok umetnost na slamčicu sišem

Gledajući pornografiju svoga života

Bez srama i stida

Kradem ideje i od samog sebe

One što sam sačuvao da ih menjam za ljubav

Kada naidjem na osobu sličnog morala

Koja ume da menja stvari i da daje sebe zauzvrat



I dok se svadjam i smejem sa sobom

Noge odmaram na lepim otiračima

Koje gazim ne bi li iz njih lepotu iscedio
 pa je po sebi namazao

Talente uzimam bez traga da su ikad postojali
 jer i sećanja na njih pokradem

Svakom kapi svoga semena što po drugom biću prospem
 ostavim deo sebe
da pazi i javi
 ako se novo i zanimljivo nešto na sprzenoj zemlji rodi

I tragam za uzitkom ljubavi o kome slušam da šapuće
 iznutra onaj čovek što sam nekada bio
 dok sam sjajnu zvezdu u srcu imao

A sada tamnu zvezdu hrani
 i snagu joj daje nemoć koju osetim
Kada strah
izbije na pore onoga ko me prepozna,
 pa dok ga iskonski strah parališe,
Pričam mu koliko ga volim najlepšim slatkorečivostima,
 dok mu dušu
uzimam, i balavim nad njome
Ružno mljackajući  jedući i sebe svakim
zalogajem
 pronalazeći užitak u bolu dok se spremam
 seme da izbacim u
nepoznato



Izvuci me iznutra
 ja ću ti pokazati kako da zver što je oko mene ubijemo
 da opet ljubim zemlju kojom hodaš

I da svet postane  mesto gde se može živeti od ljubavi



Napisao na božić 2009

Miris

Dok me je miris izluđivao

terajući me da u prostoru tražim odakle

tragajući i njušeći svaku ženu

tražeći izvor na putu 

predajući se svima

i gubeći time svaki put deo sebe

u san sam sebi došao

da si kažem da treba da spavam

mirno i sa sobom 

i tada sam ga našao

onaj miris prve žene

prve dame mog života 

one koja je ostavila trag 

miris žene 

pod mojom kožom 

da se okrećem dok ne shvatim 

da je ljubav u meni odavno

i da ne tražim ono sto sam davno našao

samo da prihvatim da je strast 

deo života 

a ljubav nosi večnost u sebi

Заљубљен у рок енд рол

Александар Зец, звани Зека, прети да заузме место на трону „Краља Београда“ легендарном Зуби.

Савладао је све вештине потребне за ту функцију: уместо жезла у његовим рукама сијају блицеви најбољих дигиталних фото-апарата, успева да у исто време буде на више места (као на пример, на Стоунсима у Београду и на Снупу у Новом Саду), не пропушта ни један занчајан градски догађај, знају га све генерације градских вагабунда и андерграунд ентузијаста, што уопште не чуди, јер Зека је уместо у вртић одлазио у СКЦ и на „Академију“ да се игра рок енд рола. Стекавши тако све уличне дипломе, без строгог формалног образовања, технички је саздао једну од првих грaдских музичких телевизија, телевизију „Метрополис“.

Тако, ако вам се случајно поквари фрижидер или шпорет... Зека ће вам конструисати и временску машину ако затреба, јер то за његов гениј не представља никакав проблем.

Тренутно на истој телевизији ради као технички директор, али, такође, и као асистент на факултету за уметност и дизајн Мегатренд Универзитета. Вишеструко талентован, овај технички маг ушао је кроз објектив дигиталног апарата у свет истинске уметности. Можда се томе није надао, али његове фотографије сасвим довољно говоре у прилог томе.

Рок енд рол естетику, коју је усвојио као своје природно окружење у данима најраније младости, данас гледамо преточену у фотографије које стоје пред нама. Ово је Зекина прва самостална изложба, на истом оном месту одакле је поникла читава његова животна инспирација – на „Академији“.

А, повод никад лепши – Дан заљубљених!

Прелепе жене у страсном заносу на рок концертима, мајсторски је завео својим објективом и показао шта у пуном смислу значи тај вечито оспоравани рок ерос.

Да ли су могле добити лепши поклон, на овај дан када често не добију ни један?

Сумњам.

Нека се онда захвале Зеки.

Ирина Марковић

Prokleto ponosno

Zalupih vrata nogom

A zvuk kljuca koji neko drugi okrece

Rastrezni mi ponos

Donese strah

Ali brava je vec bila zakljucana

I ugledavsi vrata na drugom kraju

Pomislih koliko vremena ce proci

Pre nego sto i ta zalupim

A sve ono

Sto je trebalo da naucim

Svelo se na pomisao

Da na putu do tih vrata

Nabavim i kalauz

I nastavih da vezbam

da udarac nogom

Manje boli mene

Da lakse podnosim tudji bol

I pustih da srce pokrije

Jos jedan sloj kamene prasine

A da tamo gde se jos crveni

Brzo sipam kiselinu

Da istopim i sprzim

Svaki osecaj sto hoce napolje

Pa sa ledenim pogledom u buducnost

Kroz maglu pripitog jutra

Petom udaram po podu

Dok grabim napred ka onom

Koji me od uvek ceka i smeje se

Zlurado podizuci kandzu

Da na svodu lupi jos jednu recku

retrospektiva

Trazeci rec za tebe
u pustosi svojih emocija
prodjoh
i pored cveta sto nebu se pruza
i pokraj talasa sto dolinu plavi
i pokraj brega sto ga reka roni
da na horizontu vidim
senku ljusture
sto pod zvezdama prasinu skuplja

Zvezdanog skupljaca
smrznutog na vrhu planine
sto ga sakrih od sebe davno
i spoznajuci sebe
na kolenima mu se vratih
da ga moilim da oprostim sebi

muza

dok sam muzao muzu
slucajno prosuh kantu
i sad dok gledam prosute
sve inspiracije sto mi je dala
shvatih da muza nije samo muza
vec da je i zena koji me je naucila
da se nad prosutim stvarima
neplace
pa shvatih da sam prosuo njene suze
sto se sada podom kotrljaju
trazeci kome da se daju
pa sam supljom rukom poceo da ih skupljam
ali samo vece blato napravih
i u ocaju pogledah muzu

tada konacno shvatio sam
da joj je duga kosa samo lanac bila
sto ju je drzala zarobljenom da inspiraciju daje
i ugledah je srecnu kako niz planinu trci
prema potoku sto u dolini tece
bistrom potoku nezamucene vode

min.

kad minuti postanu sati
u dugoj noci, cekajuci
dok te sumnja svojim bicem mazi
stignes oprostiti, zamrzeti sebe
nju, pa opet sebei dati nebrojeno puno obecanja
da ti noci vise nikada nece tako duge biti,
a duboko u srcu se nadas da ce jutro promeniti
nejednaki zivot na granici bespuca
izmedju krajnosti u sutonu zbivanja
pred snom opet podelih nadu
sa nejednakim stvorom sto ruke zemlji pruza
trazeci svetlo na drugoj strani